9. JANUAR 2012. – Posle divnih obzorja, nenadmašnih prirodnih lepota, miomirisa cvetnih livada i domaćeg ognjišta i neprevaziđenog narodnog duha – spakovanih među korice jedne knjige, s pravom nazvane „Čudesna Srbija” – na jednako čudesan način „Mladinska knjiga Beograd” predstaviće svojim čitaocima i kulturno-istorijsku baštinu naše zemlje u svom novom izdanju „Blago Srbije” – od januara u pretplati.
Preistorijsko naselje u Belovodama kod Petrovca na Mlavi, u kojem su otkriveni tragovi najranije obrade metala u Evropi (a možda i u svetu), bilo je spram poznatih naseobina tog vremena isto što je danas Njujork spram Čačka. Na teritoriji Srbije rođeno je 16 rimskih careva. Srpski srednjovekovni lekari koristili su prvoklasne instrumente uglavnom uvezene sa orijenta i primenjivali helioterapiju – lečenje svetlom. DNK analizom dokazano je gde leže posmrtni ostaci despota Stefana Lazarevića. Princ Božidar Karađorđević, unuk kapetana Miše Anastasijevića, darovit novinar, slikar, zlatar, ilustrator, književnik, prevodilac, kostimograf i likovni kritičar, jedan je od osnivača čuvene enciklopedije „Britanike”. Katarina Ivanović, nacionalna heroina srpske dijaspore, prva je pripadnica lepšeg pola kojoj je dozvoljen upis na bečku umetničku akademiju. Zaharije Orfelin, istaknuti srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf i pisac udžbenika, stvorio je najraskošnije ilustrovanu „Istoriju Petra Velikog”. Zidovi salona Kraljevskog dvora na Dedinju oslikani su motivima iz bajke o Žar-ptici, Šeherezadinih priča i epske pesme „Kad se ženi srpski car Stjepane“. Čuveni francuski draguljar Kartije između dva rata radio je i u Beogradu. Unuka čuvenog maršala d' Eperea uređivala je jedini autentični art-deko ambijent u Srbiji. Malo je zemalja u svetu u kojima je, kroz legate, tako veliki broj umetnika zaveštao svoje delo na uživanje sopstvenom narodu. Ovo su samo neke zanimljivosti o kojima slušamo, a da nismo sasvim sigurni šta se sve krije u našoj kulturnoj prošlosti niti koliko su dela stvarana vekovima brojna, važna i pre svega lepa.
U situaciji kad vodeći srpski muzeji ili ne rade, ili nemaju stalne postavke, ili ne uspevaju da obezbede odgovarajuće uslove da prikažu sve ono što čuvaju, „Mladinska knjiga Beograd“ poduhvatila se posla pretakanja kulturno-istorijskog blaga Srbije u oblik koji će biti dostupniji javnosti. U vizuelno prepoznatljivom obliku, u kom uživaju svi čitaoci „Čudesne Srbije”, istoričarka umetnosti i književnica Tamara Ognjević približiće čitaocima kulturno, istorijsko i duhovno blago našeg naroda – arheološke nalaze, arhitekturu, freskoslikarstvo, slikarska platna, upotrebne predmete, nakit, nošnju, stvaraoce dela za sva vremena, njihove pokrovitelje... Pitke, zanimljive, edukativne i informativne eseje o ljudima i delima koji su neizostavan deo naše kulturne istorije fotografski će obogatiti Dragan Bosnić. Tako će se s prvim danima leta u „Blagu Srbije” steći naši muzeji, galerije, arhivske i umetničke zbirke, legati... u svojevrstan kaleidoskop znanja o spomeničkom nasleđu na tlu Srbije.