Putnik sa Cejlona / Majkl Ondatje

659RSD
  • Dimenzije: 13 x 20 cm
  • Broj stranica: 248
  • Tip poveza: Meki povez
  • Godina izdavanja: 2013

Sinopsis

Ako ste voleli „Engleskog pacijenta”, ne propustite sentimentalnu priču o Minahovom putovanju Majkla Ondatjea, dobitnika Bukerove nagrade.

Zvali su ga Minah, jer je podsećao na pticu tako čestu u Indiji, poput koje je njihovoj maloj grupi na velikom, prekookeanskom brodu ponavljao sve što bi čuo od drugih putnika. Imao je jedanaest godina kada se te 1954. godine u luci u Kolombu ukrcao na „Oronsej”, započevši tako tronedeljno putovanje preko Indijskog okeana, Arabijskog i Crvenog mora, Sueckim kanalom do Mediterana pa sve do Tilberija, gde ga je čekala majka.

U raskoraku između Istoka, gde je odrastao, i Zapada, koji mu je bio nepoznanica, bez roditelja koji bi ga nadgledali, Minah na ovom životnom putovanju sreće čitavu galeriju likova čija se dela i ličnosti prelamaju kroz naivnost dečačkog pogleda na svet, oblikujući ga i menjajući ga svaki na svoj način. Ne skrećući mnogo pažnje na sebe, zajedno sa dečakom slabog srca Ramadinom i dečakom buntovnikom Kasijusom, Minah upada u najrazličitije avanture. Upoznaće džez muzičara Mazapu, devojku sa golubovima, dobiće prve lekcije iz istorije umetnosti i književnosti, ali i intimnosti, biti svedok misterioznog zatvorenikovog bekstva, milionerove smrti… – događaja koji će dobiti svoje puno značenje tek kada se sa dovoljno životnog iskustva jednog dana na njih osvrne. 

Beleška o piscu
Majkl Ondatje napisao je šest romana, memoare, stručnu knjigu o filmu i nekoliko zbirki poezije. „Engleski pacijent” dobio je Bukerovu nagradu, a „Anilin duh” Međunarodnu nagradu za prozu Ajriš Tajmsa, Gilerovu nagradu i Prix Médicis. 
Rođen je na Šri Lanki, a sada živi u Torontu. U Kolombu na brod „Oronsej” ukrcao se 1954, kada je imao jedanaest godina. Nakon dvadeset i jednog dana plovidbe raznim okeanima i morima, doplovio je do obale Velike Britanije, u luku Tilberi. Na pristaništu ga je čekala majka. Koliki su uticaj na njega ostavila dešavanja na tom brodu i čitava galerija likova koje Majkl slika tako živo kao da sada stoje pred njim i nama, govori i potreba da se nakon pedeset i sedam godina takvo iskustvo pretoči u priču. Ondatje na kraju romana kaže da priča nije istinita, iako u osnovi jeste autobiografska, i time briše one jasne granice između onoga što se zaista desilo i onoga što je domaštano. Da li nam je time još više zagolicao maštu? Izgleda da pravu istinu znaju samo oni koji su brodom „Oronsej” zaista i plovili.

Prelistajte

Komentari